Лов Марков с Турцима 0001    Подиже се Мурате везире 0002    Су његово седам везирова, 0003    Собом води Краљевића Марка. 0004    Кад дођоше у гори зеленој, 0005    Ту језеро воде наодише, 0006    А у води утве златокриле. 0007    А да рече Мурате везире: 0008    ”А Бога ви, седам везирова, 0009    Ву пуштите седам соколова 0010    Да увате утве у језеро!” 0011    Сви су њега послушали били 0012    И пуштише седам соколова – 0013    Не падају ти сиви соколи, 0014    Не падају у води језеро, 0015    Нег’ падају у јели у гранама. 0016    Ма да рече Мурате везире: 0017    ”Од мудрина, Марко, погинуо, 0018    Што не пушташ твојега сокола!” 0019    Ма говори Краљевићу Марко: 0020    ”А Бога ти, Мурате везире, 0021    Ја бих пуштао мојега сокола, 0022    Ма се бојим учиниће кавгу. 0023    Него ако ћеш дати вјеру мене 0024    Да ми ништа учинити нећеш, 0025    А ни мене ни соколу моме!” 0026    Ту му Мурат тврду вјеру дава: 0027    ”Вјера ти је, Краљевићу Марко, 0028    Да ти ништа учинити нећу, 0029    А ни тебе ни соколу твоме!” 0030    Пушта Марко својега сокола – 0031    Он не пада у јели у гранама, 0032    Него пада у води језеро 0033    И увати утве златокриле, 0034    Па је носи Краљевићу Марку. 0035    Жао било седам везирова, 0036    Доватише Маркова сокола – 0037    Оде соков од руке до руке, 0038    Док му брча пера саломише, 0039    Љуто цичи тај сиви соколе, 0040    А ћеши га Краљевићу Марко: 0041    ”А не бој се, мој сиви соколе, 0042    Ја ћу тебе осветити дивно 0043    С добром главом Мурата везира!” 0044    То изрече, сабљу извадио, 0045    Па погуби седам везирова 0046    И онога Мурата везира.